Петар Крађорђевић, потоњи краљ, Ослободилац, рођен је у Београду 1844. године. Био је Карађорђев унук, а син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде. Поновним доласком Обреновића на српски престо 1858. године, Петар је као четрнаестогодишњак морао да са својом породицом напусти Србију. Своје редовно школовање наставио је у Женеви и Паризу, а завршио је Војну академију у Сен-Сиру 1864. године. После Војне академије млади Петар одлази у Мец како би уписао Официрску школу, али због лошег материјалног стања постаје члан Легије странаца. По ступању у њихове редове учествује у Француско-пруском рату и за исказану храброст добио је чин поручника и одликован је Орденом легије странаца.
Када је избио устанак у Босни и Херцеговини (1875), он се под псеудонимом Петар Мркоњић са својом четом борио против турске војске, али није имао већег успеха, па се повукао и након тога живео у Темишвару, Бечу, Паризу и Цетињу.
У црногорској престоници (1883) оженио се са Зорком, најстаријом кћерком кнеза Николе Петровића Његоша. Све до женидбе Петар није био опасан претендент на српски престо. Због танког мушког потомства у владарској породици Обреновић, амбиоциозна принцеза Зорка увидела је шансу да постане српска краљица тако што ће Петру Карађорђевићу изродити наследнике. Они су добили петоро деце, од којих су Милена и Андрија умрли oдмах по рођењу. После смрти своје супруге 1894. Петар је са својом породицом живео у Женеви све до доласка на српски престо. Најстарија кћер, Јелена удала се за великог кнеза Јована Константиновича Романова од Русије, коме је родила сина и кћерку. Ђорђе Карађорђевић (1887-1972) био је српски престолонаследник (1903-1909), ожењен Радмилом Радоњић и није оставио потомство. Александар је био престолонаследник (1909-1914), регент (1914-1921) и прво краљ Срба, Хравата и Словенаца, а затим и краљ Југославије (1921-1934). Александар се оженио румунском принцезом Маријом 1922. године, са којом је добио три сина: престолонаследника Петра, Томислава и Андреја.
Убиством краља Александра Обреновића 1903. године, у Краљевини Србији дошло је до смене династија, а Петар је постао нови монарх. Био је краљ Србије (1903-1914) и после уједињења краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године. Петар Карађорђевић је био искрени присталица демократије и либералних начела и све време своје владавине придржавао се Устава. За време његове владавине Србија је пролазила кроз изузетно тешка искушења – Царински рат, Анексиона криза, Балкански ратови и Први светски рат.
Времешни краљ је због свог здраственог стања пренео владарске дужности на свог сина Александра 24. јуна 1914. године. У Првом светском рату делио је судбину свог народа и војске, повлачећи се преко Албаније и боравећи у Италији и Грчкој. У своју отаџбину се вратио 1919. године тешко болестан и изнемогао. Преостали део свог живота провео је на свом имању на Опленцу, зидајући породични маузолеј – цркву светог Ђорђа у којој је сахрањен 1921. године.
Урош Петровић, проф. историје